Други час који смо одслушале у ОШ Ћеле кула био је у осмом разреду. Мали матуранти радили су исправак писменог задатка. Сви су једва чекали да чују како је професорка оценила радове, јер након тога следи закључивање оцена. :-)
Професорка је прво почела са читањем оцена и израчунавањем просечне оцене. Један ученик добио је 2, два ученика 3, осам ученика 4, девет ученика 5. Као што видимо, већина њих добила је добре оцене. Након тога професорка је дала свој целокупни утисак о писменим задацима, похваливши њихову искреност и емотивност при писању састава, јер је из тога сазнала неке ствари о њима које до сада није знала. Поред тога указала им је на граматичке и правописне грешке које праве приликом писања и исписала на табли на шта највише треба да обрате пажњу како следећи пут не би грешили.
Када је требало да крену са читањем својих задатака, неки од њих су били мало стидљиви па нису хтели да читају, а неки су одмах подизали руке и желели да цео разред, а и ми, чујемо оно што желе да нам кажу својим саставом.
Тема коју су махом сви писали била је Желим да кажем... Овом темом ученици су могли да изразе сва своја осећања, тајне, бриге, стрепње, стахове и неке лепе и срећне тренутке у досадашњем школовању. И тако је и било.
Први ученик који је читао свој рад писао је о тренуцима које је провео у основној школи и o томе у каквом ће сећању да му остане. Говорио је о екскурзијама, дружењу са својим друговима, учењу и значају онога шта школа представља. А за њега представља важну ствар у животу. :-) На крају се дотакао и љубавне теме - девојчице у коју је заљубљен и којој је куповао поклоне како би привукао њену пажњу. :-) Интересанто је то да је на крају дао свој закључак о мушко-женским односима, па је написао да што више дечаци девојчицама поклањају пажњу, оне их све више игноришу. :-)
Следећи рад прочитала је једна девојчица и она је писала на исту тему искрену исповест о својој болести. Писмени задатак је био доста емотиван да је нама измамиo сузу, а верујем и својим другарима из разреда. Сви смо пажљиво слушали малу матуранткињу како искрено говори о болести која ју је задесила док је имала девет година и о томе како је уз љубав родитеља, сопствену снагу, позитивно размишљање, веру и наду у живот успела да се избори са овом опаком болешћу, крене даље и стигне докле је данас стигла - будући средњошколац пред којом је светла будућност. Браво!
Њена другарица из клупе читала је свој задатак у којем је писала о симпатији и пред целим разредом признала да је заљубљена до ушију, да увек задрхти када га угледа, а када прође поред њега, он јој само намигне. :-) Овим радом смо се и саме присетиле својих првих школских љубави и младалчких стрепњи и за трен пожелеле да се вратимо у то безбрижно и дивно време. :-)
Уживајте у песми Ђолета Балашевића - Прва љубав :-)
Звоно се огласило и час је био завршен. Ђаци су из учионице изашли задовољни због својих оцена, а и ми јер смо поново имале једно лепо искуство! :-)
Нема коментара :
Постави коментар