Последњи час у гимназији одлушале смо у одељењу I1, а наставна јединица био је Канцонијер Франческа Петрарке, односно сонети 61.и 292. који су у њиховом програму и налазе се у читанкама. Ово је био први час у преподневној смени и сви смо били помало поспани ;-)
Али, чим је професорка почела да прича о љубави, сви су се заинтересовали :-)
На почетку ученици су са професорком обновили нешто о хуманизму и ренесанси, а затим и о Петрарки кога су спомињали у основној школи. Подсетили су се и форме сонета. Након приче о љубави Петрарке према Лаури, прешли су на анализу сонета у читанци.
Анализирајући строфу по строфу (по песничким сликама) ученици су уочавали основне мотиве и издвајали их. Говорили су о мотиву очију које су лирског субјекта везале и запажају да песник благосиља тренутак када ју је први пут угледао. У свакој следећој строфи ученици су издвајали шта све благосиља песник, па чак и патњу јер је она нешто што га веже за драгу, али и своје песме, своје стваралаштво које настаје у славу његове Лауре.
На самом почетку другог сонета ученици су уочили да се понавља мотив очију и да се песник у овим стиховима сећа своје драге и њеног физичког изгледа. Његова Лаура је умрла. Своју драгу песник је представио идеално, а ученици су сами износили мишљење шта је за њих лепо. Дечаци су били активнији и истицали да воле када девојке имају лепу косу, лепе очи и када имају леп осмех :-) Вративши се на песму, у последњим стиховима ученици запажају да је песник разочаран, да пати, али ипак живи.
Ученици су лепо прихватили Петрарку и његове љубавне песме, били су активни на часу, а посебно им је било занимљиво што су и сами износили карактеристике лепоте које би по њима требало да имају младићи и девојке.
Уживајте! ;)
Нема коментара :
Постави коментар