Здраво свима! Моје име је Невена Лазић и овде ћу изнети своје утиске са првог одржаног часа.
Када нам је додељена средња школа, поделиле смо задужења и моја прва наставна јединица била је збирка новела Декамерон, Ђовани Бокача, односно одломак из читанке који је ученицима у програму - Федериго и мона Ђована. Час сам одржала у одељењу I1. Било је веома занимљиво наћи се по први пут у улози наставника, али и прилагодити се шеснаестогодишњацима.
Час сам започела разговором са ученицима о томе како најчешће проводе слободно време и о чему најчешће причају. Ученици су давали различите одговоре. Неки се баве спортом, неки са друштвом излазе до града, а неки пак, праве такозване "седељке" када се окупе код некога кући и препричавају своје доживљаје. То ми је био добар увод да им најавим Декамерон - збирку прича које је за десет дана испричало седам девојака и три момка који су услед страшне и разарајуће куге побегли из Фиренце и решили да се овако забаве и забораве на неприлике у њиховом граду. У договору са професорком ученицима сам пустила презентацију коју сам направила. Презентацију су чиниле слике из Фиренце, где су ученици могли да погледају како је Фиренца изгледала некада, а како сада. Погледајте сада неке од слика и уживајте :-) Надам се да ће неки од вас имати прилику да некада оду у Фиренцу.
Након одгледане презентације ученицима сам дала основне информације о делу, а затим сам са њима обновила шта је новела и које су њене основне одлике. Након кратког увода прешли смо на анализу одломка из читанке - новелу о Федеригу и мона Ђовани. Анализирајући текст издвојили смо доминанте мотиве - мотив љубави и мотив сокола. Посебно је било занимљиво што су се ученици сетили једне наше народне песме у којој се јавља мотив сокола - Диобе Јакшића и тиме је на часу била остварена и вертикална корелација. Повезивањем градива ученици су сами успели да истакну основне вредности које је соко имао за Федерига (био је витез), али и за Дмитра и Богдана (велики јунаци). Пошто су ученици имали одломак у читанци, ја сам им читала поједине сегменте, а затим смо разговарали и тумачили текст.
Након анализе ученици су износили своје мишљење о Федеригу и мона Ђовани, а њихове основне особине записали смо на табли, након чега су издвојили тему и поруку приче. Задала сам им домаћи задатак да напишу другачији крај новеле од тренутка када мона Ђована долази код Федерига и да сами одлуче да ли ће њих двоје остати заједно на крају, да ли ће њен син умрети и да ли ће Федериго ипак ставити свог сокола на трпезу.
Након задужења, поделила сам ученике на 6 група од по 5 ученика, а с обзиром да их је у одељењу доста, два ученика су имала улогу судија. Свака група добила је један исечак из одломка, а њихов задатак је био да извуку по једну поруку, након чега ћемо све поруке записати на табли. Било је доста лепих порука, а судије су одлучиле да прва група победи са поруком да је човек кројач своје судбине.
Моја искуства са првог одржаног часа су позитивна и задовољна сам што сам успела да им се колико-толико прилагодим, да час тече природно и да ме не доживе као строгог наставника, већ као неког ко је доскора био на њиховом месту, а са којим могу да причају слободно, а уједно и да науче нешто ново.
Када нам је додељена средња школа, поделиле смо задужења и моја прва наставна јединица била је збирка новела Декамерон, Ђовани Бокача, односно одломак из читанке који је ученицима у програму - Федериго и мона Ђована. Час сам одржала у одељењу I1. Било је веома занимљиво наћи се по први пут у улози наставника, али и прилагодити се шеснаестогодишњацима.
Час сам започела разговором са ученицима о томе како најчешће проводе слободно време и о чему најчешће причају. Ученици су давали различите одговоре. Неки се баве спортом, неки са друштвом излазе до града, а неки пак, праве такозване "седељке" када се окупе код некога кући и препричавају своје доживљаје. То ми је био добар увод да им најавим Декамерон - збирку прича које је за десет дана испричало седам девојака и три момка који су услед страшне и разарајуће куге побегли из Фиренце и решили да се овако забаве и забораве на неприлике у њиховом граду. У договору са професорком ученицима сам пустила презентацију коју сам направила. Презентацију су чиниле слике из Фиренце, где су ученици могли да погледају како је Фиренца изгледала некада, а како сада. Погледајте сада неке од слика и уживајте :-) Надам се да ће неки од вас имати прилику да некада оду у Фиренцу.
Након одгледане презентације ученицима сам дала основне информације о делу, а затим сам са њима обновила шта је новела и које су њене основне одлике. Након кратког увода прешли смо на анализу одломка из читанке - новелу о Федеригу и мона Ђовани. Анализирајући текст издвојили смо доминанте мотиве - мотив љубави и мотив сокола. Посебно је било занимљиво што су се ученици сетили једне наше народне песме у којој се јавља мотив сокола - Диобе Јакшића и тиме је на часу била остварена и вертикална корелација. Повезивањем градива ученици су сами успели да истакну основне вредности које је соко имао за Федерига (био је витез), али и за Дмитра и Богдана (велики јунаци). Пошто су ученици имали одломак у читанци, ја сам им читала поједине сегменте, а затим смо разговарали и тумачили текст.
Након анализе ученици су износили своје мишљење о Федеригу и мона Ђовани, а њихове основне особине записали смо на табли, након чега су издвојили тему и поруку приче. Задала сам им домаћи задатак да напишу другачији крај новеле од тренутка када мона Ђована долази код Федерига и да сами одлуче да ли ће њих двоје остати заједно на крају, да ли ће њен син умрети и да ли ће Федериго ипак ставити свог сокола на трпезу.
Након задужења, поделила сам ученике на 6 група од по 5 ученика, а с обзиром да их је у одељењу доста, два ученика су имала улогу судија. Свака група добила је један исечак из одломка, а њихов задатак је био да извуку по једну поруку, након чега ћемо све поруке записати на табли. Било је доста лепих порука, а судије су одлучиле да прва група победи са поруком да је човек кројач своје судбине.
Моја искуства са првог одржаног часа су позитивна и задовољна сам што сам успела да им се колико-толико прилагодим, да час тече природно и да ме не доживе као строгог наставника, већ као неког ко је доскора био на њиховом месту, а са којим могу да причају слободно, а уједно и да науче нешто ново.
Нема коментара :
Постави коментар